Osobu
koja mi se svidja poznajem površno 7- 8 god. Zvanično smo se upoznali u
dvanaestom mjesecu 2007. Bio je to slučajan susret u jednom caffe- u...
koji je prerastao u jedan kvalitetan razgovor- desio se, jednostavno,
neki fluid... Isti pogled na život, ista razmišljanja oboje smo
uočili... Te večeri ostala sam do kasno...on me je dopratio...
Poljubili smo se i to je sve!
Više se nismo sreli jer on živi i radi u drugom gradu.
Njegov tel. br. sam saznala preko njegove sestre( koja studira na fakultetu gdje ja radim kao asistent) i čestitala mu 2008.
Između ostalog, poželila sam mu da u 2008. bude sa mnom u kontaktu.
Tad mi je priznao da u moj grad dolazi rijetko i da ima djevojku duže od 6 godina. Tu rečenicu je završio:"... tako da...?"
Upitnik
je stavio na kraju kao da sve zavisi od mene. Na to sam mu odgovorila:
" Mislim da je tvoja djevojka sretna i nadam se da je vrijedna toga. Ja
još uvijek čekam nekog ko će me fizički i duhovno privući i pomislih da
sam to pronašla u onoj čarobnoj večeri. Al' dobro, Gospod zna razloge
..." Htjela sam da budem cool a bila sam baš bijesna! Na tu poruku mi
je odgovorio: " Ti ćeš ga sigurno pronaći, u to ni najmanje ne
sumljam... Moja je greška što ti nisam odmah rekao ali ti si velika
djevojka i razumijećeš me. Sve najbolje...". Na tu poruku mu nisam
ništa odgovorila. Prošlo je tri mjeseca, još razmišljam o njemu... čak
razmišljam da mu se javim prijateljski. Da mu kažem nešto u
stilu:"...da razumijem njegove razloge al' da takođe smatram da to nije
prepreka da komuniciramo putem telefona ili mail- a...? ". Šta mislite
o tome da mu se javim? Imate li neki savjet šta bih mu mogla
reći? Stvarno sam zbunjena...
P.s. On ima 28 godina.
Vjerujem u vas i vaše savjete i mnogo vas pozdravljam!
ODGOVOR:
Poštovana Nevena,
možda
ću vas razočarati, ali mislim da nema smisla da se javljate tom
mladiću. Na kraju, vi ste već jednom napravili prvi korak: poslali ste
mu poruku, doduše pomalo dvosmislenu, ali ipak ste mu dali do znanja da
vam se sviđa. Na tu poruku i on je odgovorio pomalo nejasno, ali mislim
da ste vi ipak krivo protumačili smisao poruke.
Ovako
gledano sa strane, mislim da vam nije htio reći da sve ovisi o vama,
nego vam je obzirno poručio da je u vezi s drugom djevojkom i da želi
ostati s njom. Pogotovo to potvrđuje njegova druga poruka.
Oni
su u vezi već godinama i vjerojatno planiraju zajedničku budućnost.
Nemojte se dovoditi u situaciju da nekom na silu rušite vezu. Onaj vaš
jedan poljubac spremite negdje među lijepa sjećanja i krenite dalje,
potražite nekog drugog tko će biti samo vaš.
Zamislite da
je situacija obrnuta, da ste vi u vezi s nekim 6 godina i da vam se
neka druga djevojka sada upliće u vezu. Što bi mislili o njoj? Mladi
ste, život je pred vama. Krenite hrabro dalje, čuvajte svoju čistu
savjest, a ljubav dajte onome tko će biti samo vaš i vi samo njegova!
REAGIRANJE:
Enisa
nam se javila i napisala ovo: Dragi prijatelji...
Hvala vam na savjetu, dosta je logično i objektivno ono što ste mi rekli na moje pitanje pod brojem 96... svakako da sam se baš potrudila...
Naravno da će nju prije odabrati( sa njom je ipak 6 godina) jer mene dovoljno i ne poznaje... Razumijem njegovu odluku al' ne razumijem zašto se ne bi mogli bolje upoznati... jer se nikad ne zna sa kim se možemo više pronaći... Očigledno da je bilo simpatije i sa njegove strane ( to mi je i sam rekao). Rekao mi je da se možemo bolje upoznati pa da poslije zavisi od nas kako će se situacija odvijati... - Vjerovatno je mislio da će se to desiti kad bude ponovo dolazio. Očigledno, ne žuri mu se... Svakako, neću više ništa preduzimati.
Nisam baš zaljubljive prirode, ne trudim se često oko muškaraca. Ali dotična osoba me je baš zaintrigirala, posebno su me dojmili slučajni susreti tokom proteklih godina... on mi se sviđao i dok sam bila 4. razred gimnazije. Tad smo još trebali da se upoznamo ali to je spriječio moj odlazak na studije. I stalno ta mimoilaženja... Kad sam ja u jednom gradu, on je u drugom i obrnuto. I sve je to uticalo da moja želja tako poraste.
I nikad me niko nije tako dojmio kao on kad smo se KONAČNO I ZVANIČNO upoznali. Tokom studija imala sam nekoliko vezica ali ništa značajno... Toliko me te vezice nisu dojmile da sam sa 26 godina još uvijek nevina! Pa možete to zamisliti... Dopadljiva sam ljudima, socijalizovana ali još uvijek se niko nije našao ko bi me učinio ŽENOM. :) Nešto sam pronašla u njemu drugačije i htjela sam ga bolje upoznati... Možda sam malo bezobzirna ali ne predstavlja mi ništa to što on ima curu... Pa nije oženjen, nema djecu. i mislim jednostavno da mi je na neki način suđen...
Mislim da se nepravedno uvijek žena optuži kad doprinese raspadu neke veze... Pa svako se bori za sebe, svako sebi traži srodnu dušu... Mislim da je opravdano ako su po sredi iskrena osjećanja. Imala bih obzira prema toj djevojci kad bi je poznavala. Da je , recimo, ona moja prijateljica. Nikad nisam prouzrokovala nečiji raskid, nije mi to neko moje standardno stanje. Ali kad bi mi se pružila prilika sad, ne bih ni malo razmišljala... Ne brinite, neću insistirati ali ćemo se ponovo sresti. Nismo ni ranije ugovarali susrete al' smo se sretali...
Pozdrav za vas, pravi ste altruisti( što je danas jako rijetko...)!
