PITANJE:
Već sam
Vam poslala jedan mail i dobila sam vaš odgovor.Napisli ste mi da
pokušam razgovarati sa njim ili da zamolim svoje ili njegove roditelje
da porazgovaraju sa njim...Sve sam to pokušala i dobila jedno veliko
NIŠTA! Kad ja pokušam razgovarat sa njim onda sam dosadna, naporna i da
što ja sebi umišljam tko sam ja da ću ja njemu određivati kako će se on
ponašati i šta će raditi. Jednostavno ne želi slušati... Pokušala je i
njegova mama sa njim razgovarati, ali rekla mi je da se i na nju izdere
da se ona nema što mješati i da se nju ne tiče naš brak. Da
pojednostavnim ne želi nikoga slušati i samo vozi svoje. Kaže on meni
ja znam da se ja ponašam kao kreten prema tebi i to ti nisi zaslužila,
ali j...ga ja sam takav i što ćeš. Nije on tip muškarca kojemu su
stalno izlasci na pameti, sjeti se 1 put u 2-3 mjeseca izać vani, ali
zato stalno ide na kavu skoro svaki dan prije posla i dobro meni to ne
smeta...Previše je siguran u sebe i misli da ga nikad ostaviti neću.
Nedavno sam mu rekla neka se samo on igra, pa će viditi hoću li ga
ostaviti. Sve radim sama u ničemu ga ne tražim da mi pomogne ni u kući
ni u čemu drugome, jedino pomogne oko malene, u zadnje vrijeme češće.On
je kao dijete imao velikih problema njegovi su se rastavili, jer mu je
otac tukao njega i mamu, kasnije je imao očuha koji ga je psihički
maltretirao. I u svemu tome se povukao u sebe i nije baš razgovorljiv
kad su problemi u pitanju nego se povuče u sebe i drži u
sebi...Maksimalno se trudima da mu sve olakšam baš radi toga svega, čak
sam mu kupila i PS2 da mož4e pozvati društvo da igraju i da se
zabave..Ali imam i ja godina koliko i on a što je sa tim mojim željama,
mene nitko ne pita kako je meni, jesam li se ja privikla, jeli mi
teško..Nije, za njih dvoje ništa mi nije teško pogotovo za naše
dijete,a za njega mi postaje teško zahvaljujući njegovu ponašanju. Oni
su mi sve, ništa mi nije važnije od njih, i da mogu bila bih stalno sa
njima.A što se tiče onoga drugog mladića, shvatila sam da sam u njemu
tražila utjehu, zagrljaj, ljubav i pažnju koju nisam u braku dobivala,
ali nikada ne bih ugrozila budućnost našega djeteta i otišla sa
njim.Volim muža kako da ga vratim kako da on mene vrati? Kaže mi sa
vremenom ću se promijenit? Za koliko je to? Nemogu čekati dugo, jer
nastavili se onakvo ponašanje izgubit će me.I budući da se sa njim
razgovarat ne može, što mi savjetujete? Molim Vas pomozite mi, Puno Vam
HVALA!
ODGOVOR:
Mia,
ako svojeg supruga ne uspijevate nikako "uozbiljiti", pokušajte ipak
malo promijeniti pristup. Nećemo vam savjetovati ucjene ili nešto
slično, ali ćete mu ipak morati pokazati da će - ako ne promijeni
ponašanje - izgubiti i vas i cijelu vašu malu obitelj.
Pokušajte
ga nagovoriti da zajedno odete do bračnog savjetnika. Ako ne bude
zainteresiran, morat ćete mu na neki način pokazati da mislite ozbiljno
i da nezadovoljstvo koje osjećate nije prolazne prirode.
Sami
razmislite o tome koliko ste daleko spremni ići. Ako niste spremni
zatražiti razvod, nemojte mu time ni prijetiti. Evo za početak,
razmislite da li je ovo za vas prihvatljivo: možda da s djetetom odete
iz stana na nekoliko dana, da shvati koliko mu zapravo nedostajete?
Iako
ni to neće biti realna simulacija nekog budućeg raspleta: naime, u
slučaju razvoda, moglo bi se dogoditi da ON na kraju mora otići iz
stana... Ali to je već druga tema, (pre)rano je još za takve misli.
U
svakom slučaju, pokušajte osigurati njegovu suradnju, nagovorite ga da
zajednički poradite na zajedničkom
problemu - najbolje uz stručnu pomoć.
Već sam
Vam poslala jedan mail i dobila sam vaš odgovor.Napisli ste mi da
pokušam razgovarati sa njim ili da zamolim svoje ili njegove roditelje
da porazgovaraju sa njim...Sve sam to pokušala i dobila jedno veliko
NIŠTA! Kad ja pokušam razgovarat sa njim onda sam dosadna, naporna i da
što ja sebi umišljam tko sam ja da ću ja njemu određivati kako će se on
ponašati i šta će raditi. Jednostavno ne želi slušati... Pokušala je i
njegova mama sa njim razgovarati, ali rekla mi je da se i na nju izdere
da se ona nema što mješati i da se nju ne tiče naš brak. Da
pojednostavnim ne želi nikoga slušati i samo vozi svoje. Kaže on meni
ja znam da se ja ponašam kao kreten prema tebi i to ti nisi zaslužila,
ali j...ga ja sam takav i što ćeš. Nije on tip muškarca kojemu su
stalno izlasci na pameti, sjeti se 1 put u 2-3 mjeseca izać vani, ali
zato stalno ide na kavu skoro svaki dan prije posla i dobro meni to ne
smeta...Previše je siguran u sebe i misli da ga nikad ostaviti neću.
Nedavno sam mu rekla neka se samo on igra, pa će viditi hoću li ga
ostaviti. Sve radim sama u ničemu ga ne tražim da mi pomogne ni u kući
ni u čemu drugome, jedino pomogne oko malene, u zadnje vrijeme češće.On
je kao dijete imao velikih problema njegovi su se rastavili, jer mu je
otac tukao njega i mamu, kasnije je imao očuha koji ga je psihički
maltretirao. I u svemu tome se povukao u sebe i nije baš razgovorljiv
kad su problemi u pitanju nego se povuče u sebe i drži u
sebi...Maksimalno se trudima da mu sve olakšam baš radi toga svega, čak
sam mu kupila i PS2 da mož4e pozvati društvo da igraju i da se
zabave..Ali imam i ja godina koliko i on a što je sa tim mojim željama,
mene nitko ne pita kako je meni, jesam li se ja privikla, jeli mi
teško..Nije, za njih dvoje ništa mi nije teško pogotovo za naše
dijete,a za njega mi postaje teško zahvaljujući njegovu ponašanju. Oni
su mi sve, ništa mi nije važnije od njih, i da mogu bila bih stalno sa
njima.A što se tiče onoga drugog mladića, shvatila sam da sam u njemu
tražila utjehu, zagrljaj, ljubav i pažnju koju nisam u braku dobivala,
ali nikada ne bih ugrozila budućnost našega djeteta i otišla sa
njim.Volim muža kako da ga vratim kako da on mene vrati? Kaže mi sa
vremenom ću se promijenit? Za koliko je to? Nemogu čekati dugo, jer
nastavili se onakvo ponašanje izgubit će me.I budući da se sa njim
razgovarat ne može, što mi savjetujete? Molim Vas pomozite mi, Puno Vam
HVALA!
