PITANJE:
Ne
znam više koga da upitam,kome da se obratim, ja sam u takvom stanju, da
samo što ne puknem, na rubu sam sloma!Oboje imamo 21 godinu.Bili smo u
vezi 2 godine i bilo nam je tako lijepo, uživala sam u svakom trenutku
provedenom sa njim,iako smo bili svaki dan skupa po skoro 10,12
sati.Nije nas uopće bilo briga hoću li ostati trudna,u jednu ruku čak
smo i navijali za to.Ostala sam trudna.Kad je on to saznao bio je u
šoku, kao da smo se ˝čuvali˝ pa mu je sad to iznenađenje.Ali
odmah je rekao da ćemo se vjenčati i da će mo ostat zajedno
NARAVNO.Međutim kako su mjeseci išli, on se počeo mjenjati,na gore.Na
dan vjenčanja stekla sam dojam da se na silu ženi, jer se ponašao kao
da mu netko drži nož pod vratom i prisiljava ga...Nakon vjenčanja,on se
promjenio za 180.Nije htio sa menom nigdi,govorio je da mu nedostaju
sestre i mama,njegov krevet i kuća...Kad je bio moj rođendan nije htio
ić nigdje, za dvije godine naše veze išao je sa svojima na nogomet i
rekao je da je to dan kao i svaki drugi.A na godišnjicu braka je ujutro
išao sa prijateljima na kavu, a navečer se dogovorio za izlazak sa
njima, naravno bez mene.Isuse, toliko je toga da bih sad plakala kad se
sjetim.Rodila sam od njega nisam imala nikakve pomoći. Imala sam
strašno težak porod i od umora i dizanja po noći bila sam na izmaku
snaga,ali kada bi malena zaplakala po noći samo bi me gurnuo i rekao
˝mala ti plače,diži se˝ Dignuo se i on možda 5 puta u ovih godinu dana
od njenog rođenja.Dobio bi plaću meni bi dao tisuću ipo,možda malo
više,a ostalih 2,2 ipo bi potrošio na ekipu i
kladionicu.Uhvatila
sam ga mali milijon put da mi laže i krije novce koje bi dobio na
kladionici...Sa ekipon je stalno e na kavama, e na balunu e vanka, a
kad ga ja zamolim da idemo vanka ili na piće ili prošetat
onda mu
se neda jer je svaki dan u gradu, tlaka mu je, umoran je boli ga glava
ili mu je neki sport na tv-u.Kad se posvađamo onda sam ja smeće, govno
štraca sve san samo nisam žena....Kako smo sa mojima ispočetka živjeli,
govorio je da se svađamo zato šta smo sa njima i da će sve bit puno
bolje kad budemo sami...Ali možete pretpostavit,nije...Još dok smo bili
u mojih spremila sam mu stvari i rekla da ide ća...ali na kraju smo
pričali i obećao je da će se promijeniti, ali to je ostalo samo na
obećanju....I taj naš˝razgovor˝ ako bi ga mogla tako nazvati, jer ja
govori a on muči...I na kraju mi kaže da što serem,da san dosadna, da
njemu ja neću govorit kako će se on ponašati i što će raditi...A ja
glupača jedino što ga molim je da bude muž...Netražim darove ni večere
već nekoga ko će me poljubiti,zagrliti ,pričat sa menom,saslušati kad
mi je teško,izać vani,na piće, prošetati,koji će mi u krevetu bit i
ljubavnik i muž i prijatelj,šta on ništa od toga nije...Spavamo
mjesečno do najviše 3 puta, ako uopće i spavamo...Prođe i mjesec ipo i
nespavamo...Ja ga molim ne da se promini već da slušamo potrebe jedno
drugoga i da se skupa pokušamo što bolje prilagoditi jedno
drugome...Trudila sam se sama dvije godine,ali više jednostavno nemam
volje....U svemu tome sam se izgubila...volim ga više od ičega...tako
puno dajem i previše,a tako malo primam...Izgubila sam strast, onaj žar
želju za njegovim poljupcima, zagrljajima,za sexom,i svakim danom sve
više i više mi postaje odbojan...Kad ga pitam zašto se tako ponaša kaže
da se prije trudio dok smo bili u vezi jer je znao što je imao pa je
sve radio da me ne izgubi, a sad kad smo se oženili da se nema što
truditi jer sam njegova i na papiru.Bilo što da ga zamolim ne da mu se,
a ako i napravi onda je to na silu.U toj cijeloj situaciji malo po malo
sam počela naginjati momku kojemu sam zapela za oko. Počela sam
koketirati i počeli smo se dopisivati, izašli smo vani,nije bilo
ništa.Skužili smo kako je bila greška što smo izašli sa obzirom na
situaciju i reklai smo da je to zadnji put...Ali nije bio, za dva
tjedna smo opet izašli,ali ne sami ja sam izašla sa svojim curama, a on
sa svojim dečkima..tamo smo se našli plesali,ja sam ga i provocirala..i
na kraju smo išli skupa,sami, doma i kad smo bili na semaforu tako me
uhvatio sa obje ruke i poljubio. Ispočetka samo se odupirala,ali
kasnije sam se pustila...Kad smo stali tako me ljubio, povukao
sebi...Osjetila sam nešto šta dugo nisam onaj osjećaj kako je lijepo
kad te netki želi, kad ti ne moraš moliti da te poljubi...Toliko mi je
postao napet još više...Od poljupca nije išlo dalje, možda i bi, iako
ne vjerujem,da nisam imala menstruaciju...Da sve to skupa bude gore kad
ga ugledam kasnije prolazili bi me trnci, nervoza, počela bi se
tresti...Sad smo malo stali jer smo se složili da su osjećaji zadnje
što nam sad treba, s obzirom na situaciju...A moj muž...i večeras ide
vani, a bio je ima 2 tjedna, a sa tim istima se vidi skoro svaki dan i
sinoć su bili kod nas igrali na ps2 od 7 do 11...Non stop je sa njima,
a ja... mene se i ne siti...Njemu nije bitno što mi nismo bili vani
niti igdi skupa ima pola godine....Kad sam ga upitala kad ćemo vani
rekao je:˝kad malena navrši 18 godina, jer ja neću da je itko čuva˝.Ide
večeras sa njima, i opet će ujutro sa njima na piće kad se probudi, pa
vjerovatno i popodne.Ja kako radim nedjelja mi je jedini slobodni dan i
htjela bi da ga provedemo maksimalno skupa, s obzirom na to da se ne
vidimo u toku tjedna jer oboje radimo i imamo čudno radno vrijeme...Ja
ne mogu više nemam ni volje, ni želje ni živaca...Koliko god ja gurala,
on vozi svoje.Molim vas pomozite mi,jer sam stvarno očajna! Želim sve
najbolje za svoju curicu, a opet ne želim da me netko maltretira i da
se ponaša prema meni kako nisam zaslužila.....Unaprijed Vam puno hvala
i ispričavam se što sam se ovoliko raspisala,ali u takvom sam stanju da
nitko ne može ni zamisliti u kakvom stanju... HVALA!!!
ODGOVOR:
Poštovana
Mia, vi i suprug ušli ste u brak mladi i bojim se da je ovo što vam se
događa rezultat toga. Posebno mi se čini da se ta mladost, ma reći ću i
nezrelost, vidi na vašem suprugu. S jedne strane, to je i
razumljivo: s 21 godinom, on je u neku ruku još uvijek dijete, u
godinama u kojima je najnormalnije da izlazi s prijateljima, da
razmišlja samo o zabavi i da bude neodgovoran. S druge strane,
naravno, on mora shvatiti da itekako ima obaveze i veliku odgovornost.
Dijete nije krivo za ničije odluke, bile one dobre ili ne!
I
kako sada dalje u ovoj situaciji? Mislim da bi bilo najbolje da
porazgovarate sa suprugom upravo u tom smislu. Recite mu da ga
shvaćate, da vam je jasna i njegova dob i sve što te godine nose - ali
dajte mu do znanja da jednostavno nema pravo ponašati se kao da se
dijete nikada nije dogodilo! Dijete nije stvar koja se može vratiti u
trgovinu ili na policu kada ga se zasitimo. Odlukom da stvorimo novi
život preuzimamo trajnu obavezu.
Ako
razgovor s njim ne
urodi plodom, pokušajte zamoliti svoje ili (još bolje) njegove
roditelje da vam pomognu i da porazgovaraju s njim. Možda će oni svojim
autoritetom doprijeti do njega.
Na kraju,
moj savjet vama:
i vi morate staviti dijete na prvo mjesto. Ne kažem da to već sada nije
tako, ali to vam govorim samo zato da shvatite da imate puno težih
problema negoli je razmišljanje o nekom drugom mladiću.
Znam
da ste i vi mladi, jako mladi; zato vas u potpunosti razumijem. Naravno
da biste se i vi rado zabavljali. Ali znam da je i vama jasno da vas
dijete treba, i da su njegove potrebe sada na prvom mjestu.
Ne
zaboravite, to dijete ima samo jednu mamu, i samo jednog tatu: ako vi
ne budete mislili na njega, pa tko će onda?
Ne
znam više koga da upitam,kome da se obratim, ja sam u takvom stanju, da
samo što ne puknem, na rubu sam sloma!Oboje imamo 21 godinu.Bili smo u
vezi 2 godine i bilo nam je tako lijepo, uživala sam u svakom trenutku
provedenom sa njim,iako smo bili svaki dan skupa po skoro 10,12
sati.Nije nas uopće bilo briga hoću li ostati trudna,u jednu ruku čak
smo i navijali za to.Ostala sam trudna.Kad je on to saznao bio je u
šoku, kao da smo se ˝čuvali˝ pa mu je sad to iznenađenje.Ali
odmah je rekao da ćemo se vjenčati i da će mo ostat zajedno
NARAVNO.Međutim kako su mjeseci išli, on se počeo mjenjati,na gore.Na
dan vjenčanja stekla sam dojam da se na silu ženi, jer se ponašao kao
da mu netko drži nož pod vratom i prisiljava ga...Nakon vjenčanja,on se
promjenio za 180.Nije htio sa menom nigdi,govorio je da mu nedostaju
sestre i mama,njegov krevet i kuća...Kad je bio moj rođendan nije htio
ić nigdje, za dvije godine naše veze išao je sa svojima na nogomet i
rekao je da je to dan kao i svaki drugi.A na godišnjicu braka je ujutro
išao sa prijateljima na kavu, a navečer se dogovorio za izlazak sa
njima, naravno bez mene.Isuse, toliko je toga da bih sad plakala kad se
sjetim.Rodila sam od njega nisam imala nikakve pomoći. Imala sam
strašno težak porod i od umora i dizanja po noći bila sam na izmaku
snaga,ali kada bi malena zaplakala po noći samo bi me gurnuo i rekao
˝mala ti plače,diži se˝ Dignuo se i on možda 5 puta u ovih godinu dana
od njenog rođenja.Dobio bi plaću meni bi dao tisuću ipo,možda malo
više,a ostalih 2,2 ipo bi potrošio na ekipu i
kladionicu.Uhvatila
sam ga mali milijon put da mi laže i krije novce koje bi dobio na
kladionici...Sa ekipon je stalno e na kavama, e na balunu e vanka, a
kad ga ja zamolim da idemo vanka ili na piće ili prošetat
onda mu
se neda jer je svaki dan u gradu, tlaka mu je, umoran je boli ga glava
ili mu je neki sport na tv-u.Kad se posvađamo onda sam ja smeće, govno
štraca sve san samo nisam žena....Kako smo sa mojima ispočetka živjeli,
govorio je da se svađamo zato šta smo sa njima i da će sve bit puno
bolje kad budemo sami...Ali možete pretpostavit,nije...Još dok smo bili
u mojih spremila sam mu stvari i rekla da ide ća...ali na kraju smo
pričali i obećao je da će se promijeniti, ali to je ostalo samo na
obećanju....I taj naš˝razgovor˝ ako bi ga mogla tako nazvati, jer ja
govori a on muči...I na kraju mi kaže da što serem,da san dosadna, da
njemu ja neću govorit kako će se on ponašati i što će raditi...A ja
glupača jedino što ga molim je da bude muž...Netražim darove ni večere
već nekoga ko će me poljubiti,zagrliti ,pričat sa menom,saslušati kad
mi je teško,izać vani,na piće, prošetati,koji će mi u krevetu bit i
ljubavnik i muž i prijatelj,šta on ništa od toga nije...Spavamo
mjesečno do najviše 3 puta, ako uopće i spavamo...Prođe i mjesec ipo i
nespavamo...Ja ga molim ne da se promini već da slušamo potrebe jedno
drugoga i da se skupa pokušamo što bolje prilagoditi jedno
drugome...Trudila sam se sama dvije godine,ali više jednostavno nemam
volje....U svemu tome sam se izgubila...volim ga više od ičega...tako
puno dajem i previše,a tako malo primam...Izgubila sam strast, onaj žar
želju za njegovim poljupcima, zagrljajima,za sexom,i svakim danom sve
više i više mi postaje odbojan...Kad ga pitam zašto se tako ponaša kaže
da se prije trudio dok smo bili u vezi jer je znao što je imao pa je
sve radio da me ne izgubi, a sad kad smo se oženili da se nema što
truditi jer sam njegova i na papiru.Bilo što da ga zamolim ne da mu se,
a ako i napravi onda je to na silu.U toj cijeloj situaciji malo po malo
sam počela naginjati momku kojemu sam zapela za oko. Počela sam
koketirati i počeli smo se dopisivati, izašli smo vani,nije bilo
ništa.Skužili smo kako je bila greška što smo izašli sa obzirom na
situaciju i reklai smo da je to zadnji put...Ali nije bio, za dva
tjedna smo opet izašli,ali ne sami ja sam izašla sa svojim curama, a on
sa svojim dečkima..tamo smo se našli plesali,ja sam ga i provocirala..i
na kraju smo išli skupa,sami, doma i kad smo bili na semaforu tako me
uhvatio sa obje ruke i poljubio. Ispočetka samo se odupirala,ali
kasnije sam se pustila...Kad smo stali tako me ljubio, povukao
sebi...Osjetila sam nešto šta dugo nisam onaj osjećaj kako je lijepo
kad te netki želi, kad ti ne moraš moliti da te poljubi...Toliko mi je
postao napet još više...Od poljupca nije išlo dalje, možda i bi, iako
ne vjerujem,da nisam imala menstruaciju...Da sve to skupa bude gore kad
ga ugledam kasnije prolazili bi me trnci, nervoza, počela bi se
tresti...Sad smo malo stali jer smo se složili da su osjećaji zadnje
što nam sad treba, s obzirom na situaciju...A moj muž...i večeras ide
vani, a bio je ima 2 tjedna, a sa tim istima se vidi skoro svaki dan i
sinoć su bili kod nas igrali na ps2 od 7 do 11...Non stop je sa njima,
a ja... mene se i ne siti...Njemu nije bitno što mi nismo bili vani
niti igdi skupa ima pola godine....Kad sam ga upitala kad ćemo vani
rekao je:˝kad malena navrši 18 godina, jer ja neću da je itko čuva˝.Ide
večeras sa njima, i opet će ujutro sa njima na piće kad se probudi, pa
vjerovatno i popodne.Ja kako radim nedjelja mi je jedini slobodni dan i
htjela bi da ga provedemo maksimalno skupa, s obzirom na to da se ne
vidimo u toku tjedna jer oboje radimo i imamo čudno radno vrijeme...Ja
ne mogu više nemam ni volje, ni želje ni živaca...Koliko god ja gurala,
on vozi svoje.Molim vas pomozite mi,jer sam stvarno očajna! Želim sve
najbolje za svoju curicu, a opet ne želim da me netko maltretira i da
se ponaša prema meni kako nisam zaslužila.....Unaprijed Vam puno hvala
i ispričavam se što sam se ovoliko raspisala,ali u takvom sam stanju da
nitko ne može ni zamisliti u kakvom stanju... HVALA!!!
