Dragi moji, prvi put sam na Vašoj stranici pa ne znam
od kud da pođem, najbolje od početka. U vezi sam 10 godina, od toga 5 u
braku, imamo prekrasnog sina od 4 godine. Sve je bilo ok do drugog
mjeseca kad mi je kao grom iz vedra neba rekao da me ne voli. Da se
razumijemo, imali smo problema kao i svaki drugi par. Naš problem je
seks. Ispočetka je sve bilo ok, ostala sam trudna, bila sam dugo u
bolnici na čuvanju trudnoće. On me slabo posjećivao, radi posla
nije mogao. Ali ni vikendom kad je cijeli dan kod kuće nije ostajao sa
mnom jer bi došao ujutro i naravno bio bi jako gladan i ode kući jesti
a ja sam ostajala sama emocionalno slomljena. Ja sam sve to nekako
pretrpila, misleći bit će bolje i bilo je, kad sam došla kući iz
bolnice s djetetom bilo je čarobno ali sam ja bila iscrpljena, dijete
se budilo svakih sat vremena prva 3 mjeseca a poslije svaka dva sata.
Moj muž nikad nije ustao da bi dijete malo smirio, tu sam uvijek bila
ja i to mi je bilo nekako normalno jer on radi ali sam bila iscrpljena
i slomljena, nisam mogla imati odnose tj seks jer sam bila preumorna i
neispavana. Tako je sve počelo ići nizbrdo, bila sam vječito umorna,
neispavana, slomljena, nisam imala s kim razgovarat jer moj muž nikad
nije bio za razgovor jer ne zna razgovarati.
On je radio, ja sam bila doma i ludila nisam, radila do djetetove treće
godine ne svojom voljom nego sam bila bez posla. Napokon je došao i taj
dan počela sam raditi a u međuvremenu je on ostao bez posla i non stop
nekakva nervoza. Pitam ga što je, kaže nije ništa, malo sam nervozan,
pusti sve će biti u redu. Kad moj muž zaspe nesvjesno radi neke stvari:
dere se nekad se digne i hoda, poslije se ničeg ne sjeća. Tako da kad
on zaspe ja ga pokušam zagrliti i poljubiti, a on mi kaže daj me pusti
da spavam. Nakon pola sta eto njega meni a ja onako povrijeđena ga
odbijem (seks naravno) jer sam povrijeđena zato što se to stalno
ponavljalo. Nisam mu to nikad predbacivala jer sam mislila, bolje da to
prešutim bit će bolje. Ja sam ga molila da mi pomogne u mom problemu
(smanjenom željom za seksom) da odem kod nekog doktora (ja nisam iz
sredine iz koje je on, tj. iz druge sam države što je još teže jer
nemam prijateljicu ili roditelje s kojima bih mogla razgovarati, svi su
ostali u mom rodnom kraju). Na sve to moj muž kaže: ja te previše volim
da bi nam to bio problem ali moramo si sami nekako pomoći. I tako je
sve nekako išlo i da se vratim na temu muž je počeo ponovo raditi
krajem 12-og mjeseca prošle godine. Pomislila sam, sad napokon sve
štima, obadvoje radimo, počele su se sve stvari popravljati, ne da bude
savršeno ali puno je bilo bolje. Bila sam tako sretna. I tako je ponovo
počela njegova nervoza, samo šuti, neće razgovarati. Pitam ga što je,
kaže malo sam nervozan, novi posao, velika odgovornost. Mislim, ajde
proći će i to kad se malo navikne, kad se uhoda. Ma kako sam se
prevarila! Počela je šutnja, neće razgovarati sa mnom. Ja isto šutim,
mislim ajde posao mu je jako stresan pa ga peru živci. Pa je bilo malo
bolje, odlučili smo se na kupnju novog auta. Ja sam digla kredit, sve
ok, mislim malo se popravlja kad ono jedan dan mi dođe i kaže bez
ikakvog uvoda i bilo čega: ja te više ne volim i od tada počinje moj
pakao. Pitam se zašto i što je, da li želi da spasimo brak? Kaže da ne
zna i samo šuti. Na poslu je upoznao kolegicu s kojom je pričao o nama
i svaki dan se čuje s njom. Kad ga pitam što ima s njom, kaže da nema
ništa ništa jer da je on oženjen. Još je razgovarao s jednim kolegom
koji mu je rekao da on ne bi bio u takvom braku (kolega je oženjen i
ima četvoro djece, žalosno da takvi ljudi koji imaju obitelj mogu tako
nešto savjetovati).
Raspisala sam se,
evo još malo. Kad sam ga ponovno pitala što želi, rekao je kad bi
mi sad rekao da ne želi spasiti brak da bih se ja pokupila sa djetetom
i otišla, a da to nikako ne želi. Da ne želi djetetu život bez oba
roditelja. Mlim vas nekakav dobar savjet!
ODGOVOR:
Poštovana Annie,
vaš brak nije krenuo nizbrdo prije
dva mjeseca, nego gotovo od samog početka. Jednako tako osjećaji između
vas i supruga se hlade već pet godina. Ovo što vam se sada događa samo
je krajnji rezultat, potpuno očekivan i jedini moguć, vaših i njegovih
postupaka tijekom tog dugog, dugog vremena. Čudi me kad mi opisujete
svoj brak, pun problema i bez ikakve komunikacije, i onda kažete da je
sve bilo OK.
Vaši su problemi počeli još u trudnoći, kad
suprug nije htio provoditi više vremena s vama. Kažete da ste ga
shvatili i da ste mu oprostili, a ipak i nakon tolikih godina pamtite
razočaranje i ljutnju radi njegove sebičnosti. I tako je to nekako
počelo, a onda se i nastavilo godinama: on je uporno pokazivao svoju
nezainteresiranost za vaše osjećaje, a vi ste se ljutili i kažnjavali
ga kako ste znali - između ostalog, i uskraćivanjem seksa.
Naravno,
mogući su i fizički uzroci vašoj smanjenoj želji za seksom, naravno da
vas je "hladio" i umor i briga oko djeteta, ali mislim da je vaša
ljutnja i želja da mu se barem nekako osvetite bila glavni pokretač
svih kasnijih problema.
I tako ste se hladili i
udaljavali, ali ste i dalje po inerciji živjeli zajedno. Problemi su
dolazili i odlazili, a svaki novi vas je još malo udaljio. I vjerujem
da biste tako mogli nastaviti još godinama, da vaš suprug nije upoznao
ženu koja mu je pružila lijepe riječi i osjećaj da razumije njegove
probleme.
Ona, a ne onaj kolega s četvoro djece, je ona
iskra koja je zapalila davno zamrle osjećaje u vašem suprugu. I radi
nje, odnosno osjećaja koje sada gaji prema njoj, je shvatio da vas ne
voli.
Vidim da oboje želite spasiti brak, radi sebe i
djeteta. U tom slučaju, morat ćete ili sami ili uz pomoć bračnog
savjetnika u potpunosti promijeniti ponašanje. Morat ćete napokon
naučiti razgovarati, rješavati probleme a ne ih samo ostavljati po
strani i nadati se da će se riješiti sami od sebe.
Vidite
da to tako ne ide. Nisu se riješili problemi oko seksa, nisu oko
nervoze, a pogotovo nisu oko šutnje koja se sada uvukla između vas.
Samo uz puno, puno razgovora, uz veliku želju da spasite brak i uz
mnogo strpljenja moći ćete pronaći one osjećaje koje ste nekada gajili
jedno za drugo, a onda ste ih pustili da polako umiru godinama.
I
naravno, suprug mora odmah i potpuno prekinuti svaki kontakt s tom
ženom. Dok god bude u njoj imao saveznika, a u stvari pričuvu koja će
samo čekati da vas dvoje puknete, nećete postići ništa. Muško-žensko
prijateljstvo je moguće, ali ne u ovakvoj situaciji u kakvoj ste vi
sada.
